Vozim se i maštam 
 

      Bila je zima, šetala sam pustinjom. Ugledala sam livadu punu cveća i leptira. Leptiri su stajali jedan pored drugog. Čekali su da izaberem s kim ću poći na putovanje.

      Ti leptiri nisu bili obični. Bili su veličine autobusa. Ah, pa to i jesu autobusi. Svi ti autobusi su bili različiti. Na krilima su im se presijavale raznobojne šljokice. Izgledali su čarobno.

      Izabrala sam autobus u obliku leptira crvene boje. Zvao se Mo. Popela sam se na njegova leđa i on se poput aviona podigao na nebo. Na nebu je bila gužva u saobraćaju. Moj crveni autobus se najbolje snalazio u toj gužvi. Semafori su bili pokvareni, pa su saobraćaj kontrolisale ribe.

      Izbegli smo gužvu i u obliku puža, otpuzali do Marsa.Tamo su nas dočekali Marsovci, Moova žena i njegova deca. Skakutali su oko nas i pevali nam pesme oduševljeni lepotom ovog autobusa. Za uspomenu ponela sam jedan kamen sa Marsa u obliku slova M. Pozvala sam Marsovce da dođu na moju planetu i vide i provozaju se ovakvim autobusima.

      Sa Marsa odleteli smo na malo ostrvo. Moj autobus u obliku leptira je taj put savladao bez problema jer je imao najsavremeniji motor. Iznad ostrva je bio natpis od oblaka. Pisalo je "Svi su dobrodošli". Sleteli smo. Mom leptiriću su se tada krila pretvorila u noge. Bio je spreman da me povede u obilazak.

      Prošli smo pored jezera. Autobus je imao opremu, pomoću koje smo mogli da uživamo u prelepim dubinama ovog čarobnog jezera. Iznad jezera letele su žabe i cvrkutale. Od lokvanja do lokvanja skakutali su vilini konjici i kreketali. Preko mosta koji se prostirao preko jezera nastavili smo put.

      Most je vodio do bašte. Iako je moj autobus iz mašte mogao da leti, pošli smo preko mosta, da bi osetili kakva je vožnja ovim autobusom asfaltom. U toj bašti bilo je dosta cveća. Oko orhideja bila je ograda. Ogradu su popravljale pčele. Na trenutak su se zaustavile oduševljene lepotom mog autobusa. Ograda je srušena jer je slon preplašio miša. Uplašeni miš je trčao pa je srušio ogradu i zgazio orhideje.

      Skakavac Pol nas je pozvao na bal, koji je priređen u čast novog kralja lava, misleći da bi se kralj oduševio ovakvim autobusom. Mo i ja nismo bili prikladno obučeni pa su se krava, žirafa i tigar ponudili da reše taj problem.

      Ostatak dana Mo i ja smo proveli na krošnji jagode i jeli ukusne plodove.

      Pala je noć a ja sam dobila prekrasnu balsku haljinu a Mo žuto odelo. Put do balske dvorane bio je popločan lišćem. Sve zvanice su se okretale sa mojim čarobnim autobusom. Dvoranu su osvetljavali svici a posluženje su služile zebre. Najviše mi se dopao sok od dijamanata.

      Igrali smo. Igru je prekinuo Pol, koji nas je zamolio da obučemo kupaće kostime od kamilice i jorgovana, koji su bili u garderobi i da odemo do jezera.

      Za nekoliko minuta bili smo u vodi. Plivali smo i gnjurili i hvatali sedefne školjke, koje su nam se do juče činile nedodirljivo.

      Kada smo izašli iz vode bila sam umorna i zamolila Moa da se vratimo kući. Nismo hteli da letimo već smo se našim autobusom dovezli do naših kuća. Volela bih da se ovo moje maštanje, jednog dana pretvori u stvarnost. 
 
 

      Miljana Spasić VII/6

      O.Š. "Branko Miljković"